Biološki rat protiv Rusije: Šta radi američka tajna laboratorija u Gruziji

30.12.2018. god.

Bivši gruzijski ministar bezbednosti Igor Giorgadze ponovo je, tri meseca posle prvog obraćanja, upoznao svetsku javnost sa zastrašujućim obaveštajnim podacima o radu laboratorije „Ričard Luger“ u Tbilisiju.

Kada za jednu državu možemo da kažemo da je velika? – glasi pitanje koje srbskoj javnosti već mesecima izgovara umilni ženski glas, na samom početku sveprisutnog reklamnog spota. Spot je snimljen u okviru kampanje koju je američka ambasada u Beogradu pokrenula tekuće godine, kako bi, kažu, obeležili slavnu tradiciju srbsko-američkih diplomatskih odnosa.

Možda je krajnje vreme da dami sa reklame neko najzad odgovori: za neku državu možemo da kažemo da je velika samo ako ne dopušta Amerikancima da na njenoj teritoriji osnivaju laboratorije kao što je „Ričard Luger“.

Spisak takvih država je, nažalost, sve manji. U njih zasigurno ne spada Gruzija, na čijem se tlu upravo i nalazi pomenuta laboratorija, sa čijim je postojanjem svetska javnost postala izdašnije upoznata tek jesenas, kada je u septembru Igor Giorgadze, gruzijski politički disident, u Moskvi objavio veoma zabrinjavajuće obaveštajne podatke o mogućim jezivim nepočinstvima u ovoj ustanovi.

Prekaljeni obaveštajac sa višedecenijskim iskustvom u obaveštajnoj i kontraobaveštajnoj službi, Giorgadze je do 1995. godine obavljao nekoliko visokih dužnosti u rodnoj Gruziji, a poslednjih godina bio je i ministar bezbednosti. Pre 23 godine je, međutim, napustio Gruziju, posle političkog skandala u kojem tvrdi da je bio lažno optužen, i od tada živi u Rusiji. Ovakva biografija služi mnogim zapadnim činovnicima i novinarima da ga diskredituju kao sagovornika, onom sve češćom optužbom da „radi za Kremlj“ pa da mu se zato valjda ne sme verovati.

Ipak, podaci i dokumenta koje Giorgadze iznosi u svetski javnost – a ponovo je to uradio prošle sedmice, na konferenciji takođe u Moskvi – zahtevaju daleko odgovorniji pristup. Odbacivati navode Giorgadzea samo zbog toga što mu je Rusija pružila političko utočište, jeste jedan od savremenih primera javnog beščašća.

Naročito ako se ima u vidu da Giorgadze nikako nije jedini koji iznosi sumnje da se u laboratoriji „Ričard Luger“ u Tbilisiju vrše eksperimenti sa biološkim oružjem.

„To je laboratorija koja je zvanično napravljena u civilne svrhe, odnosno, radi kontrole zdravlja gruzijske nacije“, kaže Giorgadze u razgovoru vođenom po obodima prošlonedeljne konferencije u Moskvi. „Ali, tu laboratoriju je osnovala ustanova iz SAD, tačnije, odeljenje koje je direktno podređeno Ministarstvu odbrane SAD. Laboratorija je inače počela sa radom i ranije, ali je zvanično otvorena 2011. godine. A tom otvaranju je sa američke strane prisustvovao pomoćnik ministra odbrane.“

Sredinom godine, Giorgadze je došao u posed velikog broja dokumenata, kaže da ih ima preko 100.000, upravo o radu i mogućim zloupotrebama Luger laboratorije. Dokumenta su mu poslali njegovi nekadašnji kontakti iz Gruzije, čiji identitet naravno ne otkriva:

„Oni su stavili svoje živote u moje ruke, tako da neću izneti ništa što bi moglo na bilo koji način da olakša gruzijskim vlastima da dođu do njih.“

Sama dokumenta su i na engleskom i na gruzinskom jeziku. Giorgadze ih nije odjednom predstavio javnosti, nego ih iznosi postepeno, naglašavajući da bi stručnjaci za biohemijsko oružje trebalo da ih ispitaju:

„Kada sam pogledao ta dokumenta, prvo sam video da laboratorija učestvuje u projetku lečenja Hepatitisa C kod stanovništva Gruzije. To je zaista opaka bolest i veliki problem, a ova laboratorija nudi besplatno lečenje. Ali, odmah zatim sam video izveštaj koji je iz laboratorije Luger poslat u kompaniju `Gilijad`, a jedan od rukovodilaca kompanije je bivši američki ministar odbrane Donald Ramsfeld.“

„Takođe, video sam statističke podatke, koji su bili šokantni. U malom vremenskom razmaku dogodilo se najpre 30 smrtnih slučajeva, pa zatim 15, pa onda opet 30… Na prvi pogled tu ne bi moralo da bude nešto sumnjivo, jer u krajnjem slučaju tamo se i leče teški slučajevi, oboleli od onako opake bolesti. Ali, kada smo videli da se razlog smrti kod nekih pacijenata vodi kao `nepoznat`, to je bilo jako čudno.“

„Tada smo počeli dalje da istražujemo. Ispostavilo se da je Luger laboratorija proglašena od strane američkih vlasti za objekat trećeg stepena bezbednosti. Zašto bi nečemu što se bavi civilnim lečenjem bio dodeljen taj nivo? Takođe smo videli da je u prvo vreme u laboratoriji radilo 50 državljana SAD i svi oni imali su diplomatski status i diplomatske pasoše. Ne znam da li ste do sada u svom životu čuli za medicinske laborante sa diplomatskim pasošem, ali ja nisam.“

„Ono što je, međutim, izazvalo najveću zabrinutost, jeste činjenica da se u ovoj laboratoriji koriste američki patenti, prenosioci biološkog oružja. Dakle, laboratorija koja navodno radi na poboljšanju zdravlja gruzijske nacije koristi patentirane nosioce biološkog oružja!“

Dotični nosioci biološkog oružja jesu dronovi, poput jednog koji se u SAD zvanično vodi kao „Vazdušni sistem za oslobađanje zaraženih komaraca“, zatim sabotažna toksična municija, dron za ispaljivanje bio-hemijskih agenasa…

„Nisam ja otvorio temu bioloških laboratorija u javnosti“, podseća Giorgadze, svestan da će ga u Zapadnoj javnosti ponovo omalovažavati kao nekredibilan izvor. „Kada je laboratorija tek bila otvorena, američki državljanin Džefri Silverman, koji je u to vreme bio savetnik tadašnjeg predsednika Gruzije Mihaila Sakašvilija, rekao je da ta laboratorija sprovodi eksperimente na živim ljudima. On je to rekao bukvalno prvog dana rada laboratorije, 2011. godine, mada moram da kažem da u prvi mah nije posedovao dokaze. Znači, još tada je javnost upoznata sa radom laboratorije. Kasnije se Silverman još mnogo puta oglašavao po istom pitanju na razne načine. Takođe, ovom temom se iscrpno bavila bugarska novinarka Dilijana Gajtandžijeva, koja je istraživala laboratorije ne samo u Gruziji, nego i u drugim zemljama. Ona je otkrila da postoji čak 25 laboratorija tog tipa.“

Saznanja Džefrija Silvermana i Dilijane Gajtandžijeve su posebna priča, koja zaslužuje nešto podrobniji osvrt.

Silverman je zbilja otvoreno govorio o svojim sumnjama od samog početka rada Luger laboratorije, a vremenom je sakupio i neposredne potvrde za ozbiljne optužbe koje je iznosio. Tako je, na primer, ličnom istragom utvrdio da je deo osoblja još 2013. godine u tajnosti prevezen do obližnje bolnice, gde je bio podvrgnut lečenju od trovanja gasom procurelim iz cevi u laboratoriji (imali su teško gušenje i životi su im jedva spaseni), a da je gruzijskim i zapadnim glasilima plaćeno da o tom slučaju ne izveštavaju. Silverman je takođe otkrio da su američke kompanije uz odobrenje gruzijskih vlasti puštale u vazduh opasne viruse, doduše ne direktno iz Luger laboratorije, po Gruziji i južnim delovima Rusije. Reč je, tačnosti radi, o afričkom tipu virusa H1N1, koji je razorno delovao po tamošnju prehrambenu industriju satirući stoku i živinu. Da sve bude još strašnije, Silverman je naveo da to nije rađeno samo zbog političkih ciljeva, nego i da bi se smišljeno izazvao nagli nedostatak mesnih proizvoda na tržištu kako bi krugovi bliski gruzijskim vlastima zaradili ogroman novac na uvozu mesa.

Dilijana Gajtandžijeva je, pak, izveštavajući sa sirijskog ratišta za jedan od glavnih bugarskih dnevnih listova „Trud“, u jednom od terorističkih uporišta koje je sirijska armija bila tek oslobodila zatekla naoružanje proizvedeno upravo u njenoj matičnoj zemlji. Osećala se posramljeno, kako je kasnije mnogo puta pričala, zbog toga što njena država snabdeva oružjem teroriste koji kasape Siriju i rešila je da utvrdi prave razmere i prirodu te trgovine. Korak po korak, došla je do dokaza o pravoj međunarodnoj zaveri, u koju su pored SAD umešane Saudijska Arabija, Azerbejdžan i brojne istočnoevropske zemlje, među kojima je – čudna li čuda! – i Srbija.

Zavera se ogleda u prenosu velikih količina oružja diplomatskim kanalima. Ove prenose obavljala je azerbejdžanska avio kompanija „Silk Vej“ („put svile“), inače vlasništvo azerbejdžanske vlade, a u dogovoru sa vladama drugih država koje su teretnim avionima, krcatim oružjem i municijom, dodeljivali diplomatski status, kako bi na aerodromima izbegli uobičajene kontrole tovara. Svrha svega je bila da to oružje i municija, na tako nenadziran način, stignu do terorista u Siriji. Gajtandžijeva je obnarodovala vrlo temeljne podatke, sa sve polazištima, zvaničnim satnicama, usputnim stanicama (na kojima se tovar dopunjavao) i krajnjim odredištima, o čak 350 ovakvih letova!

Učešće makar i u jednoj ovakvoj raboti predstavlja ne samo grubo kršenje mnogih međunarodnih konvencija i domaćih zakona, nego i duboko nemoralan čin. Srbija je, nažalost, u spisima Gajtandžijeve pomenuta mnogo često, kao jedna od država koja je najtešnje sarađivala sa Azerbejdžanom u opisanim „poslićima“ (zajedno sa Bosnom i Hercegovinom, Hrvatskom i ostalim postjugoslovenskim zemljama). Prevoz ovih smrtonosnih tovara pretežno se odvijao preko beogradskog aerodroma, mada je u manjem broju slučajeva poslužio i niški: u 2017. godini, recimo, bilo je čak pet letova iz Niša, preko izraelske vojne baze Ovde, do Azerbejdžana – svaki od tih letova prenosio je po 44 tone artiljerijskog oružja i nosača raketa, i svaki se u Izraelu zadržao tačno dva sata pre nego što bi nastavio put.

Na mnogim od tih isporuka iz Srbije kao pošiljalac se navodi „Jugoimport“, srbsko preduzeće u državnom vlasništvu namenjeno proizvodnji i prometu oružja. Sasvim je moguće da to objašnjava onoliku bliskosti Aleksandra Vučića i Azerbejdžana, gde je predsedniku Srbije u maju ove godine, dok je boravio u zvaničnoj poseti Bakuu, dodeljen čak i počasni doktorat.

Za ovakvo izveštavanje, Dilijana Gajtandžijeva nagrađena je – otkazom. U leto 2017. godine najpre je bila pozvana na razgovor u bugarsku službu nacionalne bezbednosti, gde je, kako je kasnije izjavila, uopšte nisu pitali o samim navodima koje je objavila, nego jedino i isključivo o tome ko su joj bili izvori i kako je uopšte došla do podataka. Poštujući novinarski kodeks, odbila je da im pruži tako osetljive odgovore, ali ju je zato po povratku u redakciju čekalo neprijatno iznenađenje: rukovodstvo „Truda“ saopštilo joj je da je otpuštena i da smesta mora da napusti redakciju. Nisu je udostojili čak ni objašnjenja.

U svakom slučaju, istražujući trgovinu oružjem, Dilijana Gajtandžijeva iskopala je i podatke o pomenutih 25 tajanstvenih bio-laboratorije, sve nalik na „Ričard Luger“ u Tbilisiju.

Dakle, Igor Giorgadze podseća da su pitanje bioloških laboratorija u javnosti pokrenuli upravo Džefri Silverman i Dilijana Gajtandžijeva. To podsećanje bi moglo da bude jako neugodno po američku ambasadu u Gruziji, koja je Giorgadzeove navode, u svojstveno kratkom i arogantnom odgovoru objavljenom na njihovom sajtu 6. oktobra ove godine, odbacila kao „rusku propagandu“. Gajtandžijevu i naročito Silvermana – da ponovimo: bivšeg savetnika Mihaila Sakašvilija, jednog od najrusofobnijih lidera današnjice – američka ambasada u Tbilisiju je prećutala.

„Ja sam samo objavio podatke i dokumente koji su mi dostavljeni iz Gruzije, a na osnovu kojih može da se izvede zaključak da ta laboratorija u najmanju ruku ima dvostruku namenu“, nastavlja Giorgadze. „To nije ustanova namenjena jedino civilnoj upotrebi, nego još i više vojnoj. Na osnovu tih dokumenata koji su stigli do mene, nije jednostavno zaključiti o kakvoj vojnoj nameni je reč. Može samo da se izmišlja, nagađa i spekuliše. Zato sam se i obratio predsedniku SAD. Rekao sam mu: `Gospodine Tramp, pokrenite istragu zakonitosti onoga što se dešava u toj laboratoriji`. Ta laboratorija nastala je dok su na vlasti u Americi bili Trampovi prethodnici, a isto tako i dok je Gruzijom vladao Mihail Sakašvili, koji takođe više nije na položaju. Ali, niko mi nije odgovorio.“

„U ruskoj javnosti je ovo pitanje izazvalo mnogo pažnje, zato što laboratorija u Gruziji nije jedina koja se nalazi u blizini ruskih granica. Iste takve laboratorije nalaze se u Moldaviji, Ukrajini, Jermeniji, Azeberdžanu, Kazahstanu, Uzbekistanu… Ako pogledate kartu, videćete da su to zemlje koje okružuju Rusiju. I zato je Rusija odreagovala ozbiljno. Bila je upriličena velika konferencija za novinare, na kojoj se obratio general Kirilov, glavnokomandujući vojnih jedinica za zaštitu od biološkog i hemijskog oružja. On je naravno govorio mnogo više nego ja, jer u krajnjem slučaju ruskom ministarstvu odbrane na raspolaganju stoje mnogi vidovi prikupljanja obaveštajnih podataka: kosmički, radiotehnički, elektronski, agenturni… I, Rusija je veoma uznemirena zbog tih saznanja.“

Na samom kraju razgovora, naš sagovornik nije želeo da do kraja iskaže svoje najcrnje slutnje, objašnjavajući da je, kao nekadašnji visoki obaveštajac, navikao da barata podacima i proverivim činjenicama, a ne nagađanjima i pretpostavkama. Zato je samo poručio da je njegova jedina želja da Luger laboratorija bude podvrgnuta opsežnoj istrazi, od strane odgovarajućeg međunarodnog tela u koje bi bili uključeni stručnjaci iz više zemalja, a svakako iz Rusije.

Ta istraga ne bi smela da bude nalik onoj koja je navodno sprovedena jesenas, kada su vajni „stručnjaci“ isključivo iz država koje su u tzv. klijentističkom položaju prema Americi (ruski veštaci nisu pozvani, iako su američki zvaničnici lagali da je Rusija navodno odbila poziv). Ta „inspekcija“ laboratorije obavljena je mesec dana nakon prvog izlaska Igora Giorgadzea u javnost sa podacima o mogućim eksprimentima sa biološkim oružjem u „Lugeru“, što će reći, ostavljeno je dovoljno vremena da se od „inspektora“ sakrije svaki iole sumljiviji trag. A za svaki slučaj, tim „inspektorima“ ni prilikom posete nije bilo dozvoljeno da zalaze baš u sve prostorije laboratorije, već je njihov boravak tamo, kako govore obaveštajni podaci, više ličio na ekskurziju nego na ozbiljno ispitivanje.

Zato je suštinska, međunarodna istraga preko potrebna. I to ne samo zbog Gruzije ili ostalih država iz neposrednog ruskog okruženja, već i zarad mnogih drugih zemalja ograničenog suvereniteta, koje nisu ni sposobne a možda ni voljne da se usprotive ovakvim ili sličnim zloupotrebama od strane američkog vojno-industrijskog kompleksa. Sam Giorgadze je, na pitanje jednog novinara, istakao da su nove članice NATO-a sa Balkana posebno ranjive u tom smislu.

Miodrag Zarković, Frontal

Izvor
/ vostok.rs

Povezane teme
SAD
Gruzija
oružje

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Timofej Bordačev: Zapad mrzi ovu malu zemlju skoro koliko i Rusiju. Evo zašto – RT

EU i SAD Srbiju smatraju lakom metom

Nikolaj Patrušev o 75 godina NATO i 25 godina od agresije na SRJ: Krvava istorija

4. aprila se navršava 75 godina od osnivanja Severnoatlantskog saveza – NATO. Sekretar Saveta bezbednosti Rusije Nikolaj Patrušev govorio je za aif.ru o ulozi ovog saveza u svetskoj politici...

Vladimir Kršljanin: U ratu za mir, Srbija 1999. nije poražena, a Rusija danas pobeđuje

Ako pogledamo prve članove Povelje UN i Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, videćemo da su zapadne vlade od njih potpuno odstupile.

\"Nastavićemo da ubijamo Ruse\": ko stoji iza terorističkog napada u Moskvi

Čak i pre objavljivanja bilo kakvih rezultata istrage, zapadni mediji su počeli da izveštavaju da je teroristička organizacija Islamska Država (ISIL) odgovorna za masovno ubistvo. Zvanični predstavnici Bele kuće...

Dmitrij Trenin: Vreme je da Rusija da nuklearni podsetnik Zapadu

Vašington vodi proksi rat u pokušaju da nanese „strateški poraz“ Moskvi i potreban je oštriji odgovor na to

Đuro Bilbija: Tačku će staviti pobeda Rusije – Bratstvo

Bratstvo: U susret crnom datumu – 24. martu, kada će se civilizovani svet osvrnuti na zločin kolektivnog Zapada nad srbskim življem na Balkanu – BRATSTVO korača gledajući i u...

Ostale novosti iz rubrike »